Ako smo u slučaju masovnih ubistava mogli da govorimo o odgovornosti pojedinca i porodice, u Novom Sadu je faktor društvenih uslova mnogo direktniji, naročito onih odgovornih za građenje javnih objekata
Ako je prvo masovno školsko ubistvo, koje je počinio trinaestogodišnji učenik OŠ „Vladislav Ribnikar” u Beogradu, i nakon koga se dogodio masakr u Duboni i Malom Orašju, najviše uznemirilo naše sugrađane u 2023. godini, onda je pad nadstrešnice u Novom Sadu ispod koje je smrtno stradalo 15 osoba, događaj koji je imao najtraumatičniji efekat u 2024. godini, kaže dr Tamara Džamonja Ignjatović, predsednica Društva psihologa Srbije i profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nažalost, od početka pandemije virusa korona smenjivali su se događaji koji su uznemiravali i traumatizovali naše sugrađane, a kada su se dogodila dva masovna ubistva, to je dobilo kvalitet socijalne traume, posebno imajući na umu da se jedno od njih dogodilo u osnovnoj školi u centru Beograda. Jer nakon toga smo shvatili da deca nisu sigurna ni u školskoj klupi.