Gavrilović: Ako bi snizili cene hrane, siguran sam da trgovinski lanci neće biti na gubitku

Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva kaže da je teško proceniti ko će "prvi da se umori" i koliko dugo će da traje bojkot trgovinskih lanaca u Srbiji, čiji je cilj uspostavljanje pravednijih cena, ali navodi da je evidentno da građani sve više podižu sopstvenu svest o tome da moraju da poštuju sebe i svoj novac, jer su u Srbiji ne samo hrana, nego i kućna hemija, značajno skuplji nego u zemljama razvijene Evrope.- Poslednje tri godine aktivno poredimo cene u Srbiji, i cene u Srbiji naspram regiona i Evrope, dobijamo cene i iz čitavog sveta, i kada uzmemo u obzir visinu prosečne plate, odnosno standard građana, jasno je da je cena hrane u Srbiji među najvišima u Evropi. Apsurdno je da su neki proizvodi koji se prave kod nas jeftiniji u zemljama regiona ili čak u zemljama Skandinavije. Recimo, voda koja se puni u Srbiji jeftinija je na Malti, bez obzira na visoke troškove transporta - kaže Gavrilović za Kosovo onlajn. Kako objašnjava, trgovcima se ne spori pravo da zarade, ali je smisao bojkota borba za pravednije cene. - Kada čujete da je jedan trgovinski lanac napravio profit od 65 mil EUR za godinu i da mu je marža 45%, jasno je da tu postoji prostor za snižavanje cena. Ljudi jednostavno više ne žele da plaćaju te cene i nije bilo teško nagovoriti ih da uđu u bunt ovog tipa. Svi bismo voleli da se trgovinski lanci dozovu pameti, ali ovde nisu problem samo oni. Problem su verovatno i njihovi dobavljači, proizvođači. Posle onog jednodnevnog bojkota uputili smo javni poziv svima u tom lancu da preduzmu one korake koji su do njih kako bi se cene hrane nivelisale na prihvatljiv nivo. To je suština svega ovoga - ističe Gavrilović. Najbolje bi bilo, kako kaže, da bojkot traje što kraće i da štetu nemaju ni potrošači, ni trgovinski lanci, odnosno da korist imaju i jedni i drugi. - Ako dođe do snižavanja cena hrane, siguran sam da trgovinski lanci neće biti na gubitku, jer će potrošači za isti novac moći da kupe više. Ovako, kalkulišu, prave spiskove i pazare na uštrb kvaliteta ishrane. Sa nižim cenama hrane, oni ne bi štedeli novac, nego bi za isti novac kupili više - ocenjuje naš sagovornik.Kaže da je udruženje Efektiva proučavalo iskustva iz evropskih zemalja i da je u njima svest potrošača na mnogo višem nivou, ali da je drugačiji i sistem i da se mnogo više poštuju prava potrošača. - Izdvojio bih kao primer pumpu u jednom holandskom gradu koja je povećala cene goriva posle čega su stanovnici tog grada pokrenuli svojevrsni bojkot i prestali da kupuju gorivo na toj pumpi i odlazili kolima u susedni grad i tamo su kupovali benzin i vraćali se. Možda ih je to koštalo malo više, jer su morali da potroše gorivo, ali su bili solidarni. Nakon par dana, kada je vlasnik pumpe video da ljudi ne dolaze da sipaju gorivo kod njega, snizio je cenu - priča Gavrilović. Prosečna marža u Srbiji je, kako navodi, prema izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije za četiri lanca koja se bojkotuju oko 35-36%.- Ali, to je ono što se vidi u bilansima, jer postoji trgovinski lanac koji kaže "kod nas je marža 16%" i kad gledate bilans, to je tačno. Ali je pitanje od koga on nabavlja robu. Možda nabavlja robu od svoje ćerke firme, koja takođe to maržira sa recimo 30% i kada se sabere tih 30% i ovih 16%, opet dođemo do marže koja je prevelika - zaključuje Gavrilović.Kao primer navodi i akcije u trgovinama u zemljama EU, koje budu od 10% do 30% i kaže da tamo nema sniženja cena kao u Srbiji od 50% ili 70%, na čemu se zapravo vidi koliko iznose marže.