U Hrvatskoj donet zakon o kontroli cena - Da li je tako nešto moguće i kod nas?

Bojkot trgovinskih lanaca u Hrvatskoj zbog visokih cena moglo bi se reći da je urodio plodom, s obzirom na to da su Hrvati prošle nedelje dobili Zakon o vanrednim merama kontrole cena.Kako je prilikom obrazlaganja zakona rekao hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar, cilj donošenja ovog zakona jeste da se zaštiti životni standard građana i obezbedi brza reakcija na poremećaje na tržištu.Jedna od ključnih mera jeste, pre svega, veća transparentnost cena. To znači da će trgovci biti u obavezi da redovno objavljuju i ažuriraju cene proizvoda na sajtovima.Osim toga, dužni su i da obezbede nesmetan pristup digitalnim alatima koji će omogućiti poređenja cena u realnom vremenu. Kako je objasnio ministar Šušnjar, to znači da će automatizovani programi upoređivati cene. Na taj način kupci će imati uvid u to gde su njihovi željeni proizvodi najpovoljniji.Takođe, zakon će omogućiti i praćenje promena cena, što znači da će svaki trgovac morati da jasno navede prethodnu maloprodajnu cenu proizvoda iz određenog perioda ili određenog dana pored trenutne maloprodajne cene.Između ostalog, zakonom je propisano i ograničenje cena ključnih proizvoda i usluga, što je trenutno već na snazi u Hrvatskoj. U ovom slučaju trgovac je dužan da jasno označi proizvod sa ograničenom cenom.Za trgovce koji se ne drže ovog zakona propisane su i kazne od 3.000 do 30.000 evra, a pored novčanih kazni zakon predviđa i oduzimanje imovinske koristi ostvarene prekršajima.Zakon je usvojen po hitnom postupku.Ostaje da se vidi da li će ovaj zakon u praksi zaista ograničiti "divljanje cena", a sagovornici Danasa kažu da je za pohvalu što je država Hrvatska stala uz svoje građane, dok je, ističu, u Srbiji problem što građani ovu borbu vode sami."U Srbiji država nije odreagovala"Predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača Vesna Perinčić kaže za Danas da je za pohvalu što je Hrvatska donela zakon kojim štiti svoje građane i izrazila nadu da će njegovo donošenje, kao domino efekat, uticati i na našu vladu.- Kod nas je svakako problem što država nije odreagovala, što nije odgreagovalo Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, niko se nije oglasio, zato su građani prepušteni da sami vode ovu borbu. Potrošači u Srbiji su isfrustrirani zbog visokih cena, to ugrožava njihovu egzistenciju i kad niko neće da se bori za njihova prava, moraju oni sami - ističe Perinčić.Objašnjava da Srbija ovakav zakon ne bi mogla da donese po hitnom postupku, jer prema našem Ustavu po hitnom postupku zakon može da se donese samo ukoliko nedonošenje zakona može da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje građana ili po bezbednost zemlje ili u slučaju potrebe usklađivanja sa propisima Evropske unije.Perinčić podseća da je prema članu 28 Zakona o trgovini formiranje cena na tržištu Srbije slobodno, ali da se i Vlada Srbije putem mera ekonomske politike stara o stabilnosti tržišta i cena.Tako su u Srbiji nekoliko puta donošene uredbe o ograničenju cena, a Perinčić ukazuje da ta ograničenja traju uglavnom tri meseca, pa se produžuju na još tri ili više meseci, nisu trajne kao kada bi se donele zakonom, što je slučaj u Hrvatskoj.- Trenutno imamo ograničenje cene za Sava hleb koje važi do kraja februara. Međutim, trgovci obezbede taj hleb, ali mu smanjuju gramažu na 400 grama. Oni se uvek snađu. I kod nas se primenjuju mere ograničenja cena, ali sa kakvim efektom to je drugo pitanje - ukazala je Perinčić.Dodaje je da se zakon koji je po hitnom postupku izglasan u Hrvatskoj pre svega odnosi na isticanje cena.Prema našem Zakonu o trgovini u slučaju akcija koje ne traju duže od tri dana nije potrebno naznačiti prethodnu cenu i akcijsku cenu, nego samo procenat sniženja, dodaje Perinčić.- I tu se pojavljuje dosta obmana, jer smo svedoci da se zalepi žuta cena, a kada se ona pomeri može se ispod videti stara cena koja je ista kao akcijska, to je obmanjujuća poslovna praksa koja je po našem Zakonu o zaštiti potrošača kažnjiva od 300.000 do dva miliona dinara - rekla je Perinčić.Ukazala je da bi to trebalo da bude regulisano direktivom 2019/2161 u Zakonu o zaštiti potrošača, a koja će u naše zakonodavstvo biti uvedena ove godine. Pročitajte još: Efektiva: Bojkot marketa smanjio promet za trećinu, nećemo akciju nego stalnu reakciju Bojkot prodavnica u Hrvatskoj urodio plodom - Doneli Zakon protiv visokih cena Mogu li male trgovine da profitiraju od bojkotovanja velikih trgovinskih lanaca? - To znači da će trgovci morati jasno da naznače prethodne cene i nove cene, potrošač ne sme biti doveden u zabludu i te cene moraju da se javno i redovno objavljuju. Hrvati ovim zakonom sada uvode da cene moraju redovno da se objavljuju na internetu kao bi se lakše upoređivale, to je u principu regulisano tom direktivom Evropske unije i mi moramo da je implementiramo u naše zakonodavstvo - kaže Perinčić.Ukazuje da nam se zakoni ne razlikuju toliko, ali ono što je bitna razlika jeste da bojkot u Srbiji nije proizveo željeni efekat kakav je proizveo u Hrvatskoj upravo iz razloga što je država Hrvatska stala uz svoje građane.Perinčić ističe da je činjenica da su cene prenaduvane i da ne može nijedan trgovac da kaže da su to paušalne tvrdnje i da zavise od distributera, kada je, podseća, Komisija za zaštitu konkurencije konstatovala u zaključku o pokretanju postupka protiv četiri trgovinska lanca u Srbiji da je bilo dogovaranja cena."Kontrola cena neće ugroziti slobodnu trgovinu"Ekonomista Dragovan Milićević smatra da bi i naš Zakon o trgovini trebalo da pretrpi određene izmene, a da je ključno da u Srbiji postoji bolja transparentnost poslovanja trgovaca.Ističe da Hrvatska ima dobru ideju, ali dodaje da su cene u principu javne i da danas većina potrošača odluku o kupovini donosi na bazi informacije sa interneta.- Ja podržavam da kupac bude u startu informisan gde će da kupuje, to je po meni dobra ideja. Oni su ipak u Evropskoj uniji, a nivo transparentnosi poslovanja u EU je daleko veći nego u Srbiji, kod njih važi da je potrošač kralj, što bi trebalo da bude i kod nas - dodaje Milićević.Na pitanje da li ograničavanje cena može da ugrozi slobodno tržište, Milićević kaže da u principu da, ali da u ovom slučaju gde se ograničavaju cene nekoliko osnovnih proizvoda to ne bi trebalo da bude slučaj.- Po meni, to nije ugrožavanje slobodne trgovine, jer ako imate na hiljade proizvoda, kontrola cena kod pedesetak proizvoda je smešna. Vi možete da ograničite cenu jedne vrste hleba, a mi danas u prodavnicama imamo 50 vrsta hleba. Ko ima novca kupiće ove druge, ko nema biraće taj, poenta je da se zaštiti osnovni standard građana - zaključio je Milićević.