To je posebno došlo do izražaja posle potpisivanja italijansko-albanskog sporazuma u Tirani novembra 1926. (tzv. Prvi tiranski pakt). Ovaj sporazum značio je direktnu ekonomsku i političku infiltraciju Italije na Balkan preko Albanije, što je u Beogradu doživljeno kao strateški poraz. Italiji je bio otvoren put za delovanje u Makedoniji, koristeći makedonski i albanski separatistički pokret, a sve u cilju destabilizacije Kraljevine SHS, tamo gde je bila politički i bezbednosno najosetljivija – na jugu. Vojni krugovi su smatrali da bi u slučaju rata, Italiji bilo znatno olakašano da se iz Albanije poveže sa Bugarskom, što je predstavljalo smrtnu opasnost za Kraljevinu SHS, imajući u vidu iskustvo iz 1915.