FELJTON - ZAVERA ĆUTANJA O ATENTATU NA USTAŠKOG POGLAVNIKA: Četnici koji su dolazili u Argentinu, imali su traumatična sećanja na rat

Verovatno je Blagoje u njemu našao čoveka bliskog svojim uspomenama, poukama iz detinjstva, poreklu i bjelopavlićkom rodu, budući da je Radojca bio i Crnogorac, rodom iz Zagrede, grada kod Kosića. Njihovi razgovori su se sigurno vodili oko zavičaja i nevolja koje su doživeli sa svojim porodicama tokom rata, što ih je sigurno još više zbližilo. Radojca je imao mnogo nedaća. Tokom Drugog svetskog rata, kao vojni sveštenik, sa ženom i malom decom, morao je da se bori u ustanku protiv italijanske okupacije, poput Blagoja, jula 1941. Italijani su ga uhapsili i osudili na smrt. Međutim, spašen je ove kazne i posle rata je prebačen u koncentracioni logor u Italiji. Kao i toliki drugi četnici, tamo je doživeo velike nedaće i nevolje.Radojcu je patrijarh Gavrilo Dožić u Rimu postavio za protojereja za Argentinu, zajedno sa protom Filipom Rajkovićem i protom Stojadinom Pavlovićem, gde su doputovali brodom isto kao i Blagoje, 1947. godine.